Čitanje knjiga kao način očuvanja standardnog jezika

foto izvor: pixabay

Današnje vreme odlikuje primetan pad interesovanja mladih za čitanje knjiga, kaže Borko Petrović, profesor engleskog jezika u paraćinskoj Gimnaziji i Osnovnoj školi „Stevan Jakovljević“ u Paraćinu. Petrović je mišljenja da treba podstaći mlade da što više čitaju i kaže da on to radi i kao nastavnik i kao otac:

Moja najstarija ćerka obožava srpski jezik, obožava da čita, našu literaturu. Ona samo kupuje knjige i čita i želi da bude nastavnica, profesorka srpskog i to je lepo, ja to kod nje negujem, taj njen smisao za lepu reč, literaturu, poeziju i prozu i sa njom nemam problem. Dok recimo moj najmlađi sin bi hteo trenutno recimo da bude jutjuber. On ima 7-8 godina i on već na jutjubu zna da ćaska sa prijateljima iz celog sveta na engleskom – i da kuca i da priča šta god da je potrebno, on to radi već na nivou srednjoškolskom.

kaže Petrović.

Borko je 16 godina bio odeljenski starešina u OŠ „Stevan Jakovljević“ i praktikovao je da na časove donosi Politikin zabavnik kako bi decu podstakao na čitanje.

Da čitamo zajedno te neke stvari iz kulture, geografije, biologije, nauke, šta god- samo da se jednostavno obrazujemo, da čitamo, da utičem na njih kada sam video da donose tinejdžerske časopise, pa čak i žutu štampu, da ih podstaknem na nešto što im nije prirodno ovako, ali su se zainteresovali stvarno i počeli da kupuju. I mojoj deci obavezno svakog petka Mali politikin zabavnik. Mom sinu kažem možeš da koristiš mobilni tefefon, ali prvo da mi pročitaš ove tekstove ili od ovde do ove stranice i da dođeš da mi ispričaš šta si pročitao i to praktikujemo obavezno pored lektire. Gledam stvarno da puno čitaju jer ja sam upravo živeo u tom svetu knjiga. To je moja ćerka od mene i nasledila. U prvih nedelju dana pročitam sve već za sledeću godinu i onda krenem da čitam nešto drugo. Kada su zimski raspusti, tada sam dnevno čitao po dve knjige.

kaže Borko Petrović i dodaje:

Znam koliko je to bitno i za dečiju maštu i za kreativnost i za bogaćenje vokabulara, ekspresivno izražavanje,i za pisanje kada žele da se nekome pismeno obrate, zatim javne nastupe. Sve je to jako bitno, ali sve to potiče od čitanja.

objašnjava ovaj paraćinski profesor.

Petrović se trudi da doprinese osvešćivanju mladih kada je u pitanju čitanje, a valja pomenuti da je koautor i tri knjige edukativnih priča za decu nižih razreda koje se mogu koristiti u nastavi.

Izuzetno je primetan taj pad interesovanja za knjigu, što meni jako smeta. Ja sam poslednje dve godine radio sa učiteljicom Željanom Radojičić Lukić iz Čarobnog sela iz Mionice, ona je jedna od najboljih učitelja na svetu. Zajedno smo pisali priče za decu, izdate su tri do sada, gde mi pokušavamo da kroz te priče uradimo integrativnu nastavu. Da tim pričama za niže razrede koje mogu da se koriste na običnim časovima matematike, prirode i društva, srpskog. Da to bude integrativno štivo za povezivanje celokupnog gradiva nižih razreda, ali kroz sve te priče. To su metodičke knjige uz koje oni mogu da savladaju gradivo lakše.

ističe Petrović.

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.