Da li anglicizmi potiskuju i ćirilicu?

Trideset dvoje od ukupno 55 ispitanika uzrasta od 14-19 godina na pitanje KOLIKO ČESTO PIŠEŠ ĆIRILICOM odgovorilo je sa: UVEK. Među ponuđenim odgovorima bili su i: PONEKAD, SAMO NA PISMENIM ZADACIMA I NIKAD. Evo kako odgovori mladih izgledaju u procentima:

Iako su u Srbiji ćirilično i latinično potpuno ravnopravna pisma, kada su u pitanju sva starosna doba, u većem delu zemlje dominira latinica, pokazalo je istraživanje „Open soursa”, specijalizovane firme za prikupljanje podataka sprovedeno 2014. godine. Ipak, ćirilica se „dobro drži“ kada je u pitanju uzrast od 12-19 godina, pokazalo je istraživanje i upotreba ovog pisma procentualno je izjednačena sa latiničnim – po 44,3% ispitanih opredelilo se za jedno od ova dva pisma, dok je njih 11,4% reklo da podjednako upotrebljava oba ( izvor: politika.rs).

Profesorka u paraćinskoj Gimnaziji Marija Lukić ističe da su đaci na pismenim zadacima u obavezi da se služe ćirilicom, ali da je u neformalnom pisanju latinica ipak domainantnija.

Mladi ljudi pod uticajem su engleskog jezika, društvenih mreža, video igara…Tu je dominantno pismo latinica i oni ga sve više koriste. Na pismenom zadatku moraju da koriste ćirilicu. Isto važi i za testove. Dešava se često da se učenici prisećaju kako se koje slovo piše.

kaže profesorka Lukić.

Mnogi krivicu za potiskivanje ćirilice vide u internetu, ali profesor Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik na Filološkom fakultetu, za Politiku je napomenuo da nas apsolutno ništa ne sprečava da u elektronskom dopisivanju koristimo ćirilicu:

– Posredi je, ipak, naš odnos i naša svest prema pismima. Mi pojedinačno imamo izbor koje ćemo pismo koristiti, a čim imamo izbor potiskivanje nije obavezno. Problem je u našem odnosu prema pismima, ali i u nepažnji, nemaru i nebrizi. – kaže Brborić i dodaje: Ima tu trenda, ali i nemara – ćirilica se ne neguje, niko je ne afirmiše, mladi su ravnodušni, ali je problem i u tome što nije urađena valjana „obuka” i što ljudi ne znaju da je ćirilica primarno srpsko pismo.

Vladimir Dinić, učenik 4. razreda Gimnazije rekao je u razgovoru za lokalni.rs da piše ćirilicom. On smatra da upravo društvene mreže mogu da doprinesu promociji srpskog jezika među mladima.

Mogu da se prave kampanje. Mislim, pošto već imamo društvene mreže mogu da se plaćaju sponzorstva na nekim stranicama da se vidi koliko je srpski jezik bitan.

zaključio je Vladimir DInić.

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.