Istoričar Predrag Marković predavanjem u Zavičajnom muzeju otkrio Paraćincima u čemu su to sve Srbi „prvi i jedinstveni“

Da su preci Srba prvi umetnici Evrope, da je srpski narod najslobodarskiji narod Evrope, da su prvi stanovnici Vinče prvi među onima koji nisu živeli seoskim životom – samo su neke od informacija koje su mogli čuti posetioci sinoćnjeg predavanja u Zavičajnom muzeju koje je održao stručnjak impozantne biografije – poznati srpski istoričar, direktor Instituta za savremenu srpsku istoriju prof. dr Predrag Marković.

Marković kaže da je važno skrenuti pažnju pre svega mladih na one informacije vezane za istoriju Srba koje su važne a koje se prilikom formalnog obrazovanja možda i ne pominju često:

Ja sam iz cele naše istorije izdvojio nekoliko trenutaka, jer ne verujem da treba da se uči cela istorija, sa detaljima kao što se nekad učilo. Deca nemaju strpljenja niti želje da to rade. Zato sam rešio da odaberem nekoliko trenutaka iz naše istorije po kojima smo mi prvi i jedinstveni u Evropi i svetu i da to pamtimo. U svakom periodu istorije ima nešto – paleolit, neolit… mi smo prvi umetnici Evrope, odnosno ti naši preci. Zatim najslobodarskiji smo narod Evrope, nekoliko puta smo imali naveće podvige ikad u Evropi, pogotovo za mali narod.

objašnjava Predrag Marković, istoričar, direktor Instituta za savremenu srpsku istoriju.

Upitan, povodom postavke u paraćinskom Muzeju koja svedoči o Titovoj smrti, u čemu smo u to vreme bili prvi, Marković odgovara:

Tito je, zahvaljujući pre svega srpskom narodu, pobedio Hitlera i Staljina. Nema mnogo ljudina svetu koji se mogu time pohvaliti. Mao Ce tung može da se pohvali tim nekim uspehom, ali Kineza je malo više. Znači, zemlja koja je bila samostalna, a tako mala, to je već ogroman uspeh.

kaže Marković.

Četiri carska grada nalazila su se na prostoru današnje Srbije, 18 careva koji genetski nisu Srbi, ali su to neki naši preci – kaže Marković i osvrće se na cara Konstantina čija je majka Nišlijka. Ovo su samo neki od zanimljivih podataka – neki poznati, a neki manje poznati koje je brojna publika mogla da čuje na sinoćnjem predavanju.

Ovo je treći put da Predrag Marković gostuje u paraćinskom Zavičajnom muzeju.

Profesor Marković je kod nas treći put i svaki put je bilo veliko interesovanje. On je čovek koga jako puno cenim, mislim da njegova dela i njegova pojava zaista dovoljno govore o njemu. U pitanju je stvarno veliki stručnjak i izuzetan poznavalac perioda savremene srpske istorije.

rekao je Branislav Stojanović, direktor Zavičajnog muzeja Paraćin.

Prof. dr Predrag Marković u Institutu za savremenu istoriju zaposlen je od marta 1987. Držao predavanja na mnogim stranim univerzitetima, a angažovan kao gostujući profesor na više fakulteta.

Od 1987. godine učestvovao kao autor i stručni saradnik u stvaranju velikog broja obrazovnih televizijskih i radijskih emisija; autor je i nekoliko stotina kviz emisija. Napisao dvadesetak knjiga i stotinak naučnih radova, od kojih je skoro polovina objavljena u inostranstvu, uglavnom na engleskom i nemačkom, kao i više desetina novinskih članaka i eseja. U svojim knjigama se bavio pretežno istorijom društva i kulture u 20. veku.

Za njega važi činjenica da otvara neke malo ili nimalo istraživane teme u srpskoj istoriografiji (istorija modernizacije i evropeizacije, istorija studentskih pokreta, urbana istorija, istorija roda i porodice, istorija nacionalnih identiteta, uticaj Hladnog rata na kulturu i društvo, smena liberalnih i represivnih faza socijalizma, fenomen nostalgije za socijalizmom, istoriju gastarbajtera, uticaj kulture i ideologije na privatni život, istorija odnosa prema društvenim institucijama, istorija osećanja i međuljudskih odnosa, istorija kulture i medija,istorija istoriografije, itd). Neke od tih tema su kasnije postajale veoma popularne među mlađim generacijama naučnika, ne samo istoričara, već i istoričara umetnosti, književnosti, arhitekture i filma, sociologa i antropologa.