Kako Paraćinci proslavljaju Badnji dan i Božić
Danima unazad novogodišnje dekoracije na tezgama širom glavne gradske ulice zamenjene su badnjacima i Božićnom pšenicom. Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar 7. januara proslaviće Božić – dan rođenja Isusa Hrista. Dan kojim zapravo počinje slavlje Isusovog rođenja jeste 6. januar – Badnji dan koji je naziv dobio po badnjaku koji se, prema običajima, tada unosi u kuću.
Paraćince koje smo zatekli na ulicama pitali smo koje običaje poštuju tokom proslavljanja Badnjeg dana i Božića, da li znaju šta simbolizuje badnjak i šta se sve nalazi na njihovoj Božićnoj trpezi.
Badnji dan je pun simbolike i rituala koji počinju već ranom zorom, kada se odlazi u šumu po badnjak – granu hrastovog drveta. Badnjak predstavlja simbol drveta koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Upravo zato se badnjak na Badnje veče, a ponegde i na Božić, pali. Badnji dan je ujedno i poslednji dan Božićnog posta, te trpeza mora biti posna.
Božićna pšenica koju viđamo na prodajnim tezgama jedan je od najlepših ukrasa Božića, a prema verovanju, smisao ovog običaja je da se umoli Bog da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Na Božić, rano ujutru, u kuću dolazi specijalni gost – položajnik. Smatra se da će ta osoba cele naredne godine donositi kući u koju je prvi ušao. Božićna trpeza ne može proći bez česnice koju domaćica mesi ujutro. U nju se stavlja zrno pšenice, grančica drena, kao i novčić za koji se veruje da će onome ko ga pronađe doneti sreću. Tokom Božića, čitavog dana ljudi se pozdravljaju uzvicima „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju rečima „Vaistinu (zaista) se rodi!“.
