KULIRANJE SRPSKOG JEZIKA: Internet novo mesto nastanka žargona, ne postoje jasni kriterijumi koji ih definišu
Internet jeste novo mesto gde nastaju žargoni, rekao je prof. Vlado Đukanović, lingvista u izjavi za RTS. On smatra da društvene mreže doprinose „nenormalnom“ širenju žargona danas i da takav uticaj nije viđen ranije u istoriji.
Kad kažem nenormalnom to je zato što ne znam bolju reč da opišem razmere onoga što se dešava. Takav uticaj na jezik nije viđen nikada ranije kao u poslednjih tridesetak godina – rekao je Đukanović.
Činjenica je da ne postoji jasan kriterijum koji neku reč karakteriše kao žargon, te je s toga teško doneti zaključak kada se dešava da izraz prelazi iz žargonskog u standardni jezik i pod kojim okolnostima se to dešava.
Morala bi da postoji neka zvanična vrsta potvrde za tako nešto. Da budu uvršteni u književni jezik. Učestalost upotrebe jeste kriterijum, ali i prihvatanje od strane celokupne jezičke zajednice, što znači i od ljudi koji pišu rečnike, gramatike. Zamislite samo da ceo literarni sastav u školi bude napisan žargonima – pa to sigurno ne bi prošlo.
Što se samih žargona tiče, oni se često vezuju i za tzv. šatrovački govor.
Šatrovački predstavlja izvrtanje slogova, a jedan od najstarijih primera takvog izvrtanja je namastir (umesto manastir). Pojava izvrtanja slogova primetna je i u francuskom jeziku (recimo reč verlan je nastala od l’envers, što znači okrenuto). Pa tako kod nas vidimo oblik fontele (telefon), što je francuski oblik phontele, francuski charclo (šarklo, na našem je klošar, itd.)
objašnjava Ivan Pantić, master filolog srbista.
Pantić kaže da je masovnost žargonizama iz stranih jezika, pretežno engleskog, nužno povezana sa popularnom kulturom.
Žargoni se javljaju kada je određeni izvor bude toliko popularan (dakle film, pesma, ili društvena pojava), da ga prihvati šira masa, uglavnom mladi.
Ne moraju samo američki filmovi da budu nosioci slengova, mogu i domaći – recimo oni kod kojih se čitave replike znaju napamet (filmovi Slobodana Šijana, Srđana Dragojevića, Raše Andrića). Kao što smo početkom 20. veka imali tzv. Beogradski stil u pisanju, krajem 20. veka možemo da kažemo da smo imali i urbani, žargonski sleng u kinematografiji
a taj sleng se pretvorio i u rečnik tinejdžera.
kaže Pantić.
S obzirom na to da su tinejdžeri u najvećoj meri danas preusmereni na društvene mreže, one i najviše utiču na njihov način komunikacije. S toga ne čudi da su reči poput bindžovanja, mjutovanja, hajdovanja žargonizmi koje svakodnevno čujemo. Dok je mladih biće i žargona – zaključuje Ivan Pantić, master filolog srbista.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
