Kulturni centar godinu otvorio nesvakidašnjom promocijom književnog prvenca Paraćinke Vesne Mitić

Petak veče u paraćinskom Kulturnom centru bilo je sve samo ne klasično predstavljanje jednog književnog dela. Književni prvenac Vesne Mitić pod nazivom „Priče iz beskraja“ okupio je brojnu publiku a predstavljen je izuzetno moćnom kombinacijom naracije, glumačkog i muzičkog performansa.

Na ovaj način prisutni su imali priliku ne samo da se upoznaju sa sadržajem 21 priče koliko ih zbirka sadrži, već da doista upoznaju i samu autorku, Paraćinku Vesnu Mitić koja već više od 20 godina živi u Švedskoj; celog života piše a tek sa skoro 50 godina odlučuje se da izda svoju prvu knjigu.

Njene priče protežu se kroz prošlost, ali emocijama, večnim pitanjem slobode čoveka dopiru i do današnjice. Početna Vesnina inspiracija je sudbina njenog dede koji je pukom slučajnošću preživeo streljanje u Kragujevcu, da bi ga kasnije zadesilo služenje višemesečne kazne na Golom otoku. Ovo jeste pokretač, ali ne i jedina tema kojom se Vesna bavila u svojoj prvoj knjizi.

Za mene ne postoje počeci i krajevi. Zato su ovo „priče iz beskraja“. One imaju vreme, imaju autentične likove, autentične događaje, ali kroz moje pisanje, ja uvek uvidim da se neki događaji ponavljaju kroz razna vremena. Oni samo menjaju formu, ali u suštini su isti. Podloga priče jesu zatvorski dani mog dede na Golom otoku, ali u suštini se bavim kroz celu knjigu našim slobodama i to su te, da tako kažem, paralele. Naše slobode su mnogo širi pojam od prosto fizičkog. Nas uvek mogu ograničiti fizički i samo fizički da nam uskrate slobodu. Na nekim drugim nivoima – to uopšte nije moguće, možemo jedino sami sebi da je uzmemo.

rekla nam je autorka Vesna Mitić.

Ovo je upravo i jedna od ključnih poruka njene knjige koja se slobodom na svim nivoima bavi šetajući nas kroz isečke svog života sublimirane u njeno prvo prozno delo.

Publika u galeriji Kulturnog centra imala je priliku da čuje i Leposavu Ivanković koja je o knjizi govorila u ime izdavača – Narodne biblioteke „Dr Vićentije Rakić“, kao i Zlatomira Lazića koga autorka naziva „spiritus movens“ i ističe da je najzaslužniji što je ova knjiga ugledala svetlost dana.

U glumačkom performansu učestvovali su Renato Balduini i Petar Đorđević, dok je za muzički deo programa bio zadužen najpopularniji trio mlađe generacije (klavir, violina i violončelo) klasične muzike u Srbiji  „P Piccolo“ .

Vesna se bavi i poezijom, slika i crta, a vodi i slušani audio podkast u Švedskoj. Rođena je 1974. u Paraćinu, a knjigu je posvetila sinu Aleksandru i sestričini Tamari.