Lične sudbine kao simbol stradanja naroda
Osam priča o sudbinama zatočenika vodile su večeras Paraćince kroz kompleks logora Jasenovac od 1941-1945. godine. U Zavičajnom muzeju otvorena je audio izložba Jasenovac. Logor smrti. Zemlja živih. koja će posetiocima omogućiti da bliže i intimnije nego ikad dožive sudbinu svog naroda u jednom istorijskom trenutku.
Pred posetiocima je jedna nesvakidašnja izložba interaktivnog karaktera u organizaciji Muzeja žrtava genocida i agencije Next Game, tako da svaki posetilac aktivno učestvuje i doživljava izložbu drugačije.
kaže direktor Zavičajnog muzeja Branislav Stojanović.
Pre samog iskustvenog doživljaja kroz audio priče, održana je tribina na kojoj su govorili Dejan Ristić – v.d. direktora Muzeja žrtava genocida, Bojan Arbutina – kustos ovog muzeja i Marko Pekić – istoričar i saradnik Zavičajnog muzeja. Oni su posetioce upoznali sa političkim prilikama i dešavanjima koja su prethodila formiranju sistema logora u Jasenovcu, ali i brutalnosti i monstruoznosti zločina koji su u ovom logoru bili svakodnevica.
Audio izložba motivisana je istorijom, ali je priča o Jasenovcu ispričana na umetnički način, te nijedan njen deo nije autentičan. Njen cilj – takve kakva je, prema rečima Dejana Ristića, v.d. direktora Muzeja žrtava genocida je da dotakne pojedinca.
Da nas zabrine, da nas uznemiri, da nas uplaši, da nas zapita, da nas motiviše da razmišljamo. Kako je genocid nad Srbima na teritoriji NDH uopšte mogao da se desi. Kako je jedno ljudsko biće došlo do tog stadijuma da oseti poriv da nanese zlo drugom ljudskom biću samo zato što je drugog identiteta.
rekao je Ristić.
Autori projekta koji omogućava da svako za sebe preko aplikacije na mobilnom telefonu sluša jasenovačke priče su Darko Nikolić i Bogdan Španjević. Izložba je nastala u okviru obeležavanja 80 godina od formiranja logora smrti. Osim činjenice da je neophodno obogatiti svoja znanja o ključnim događajima u nacionalnoj istoriji kako bismo izvukli pouke, iz Muzeja žrtava genocida tvrde da je motiv za ovaj projekat bio uticati na svest sunarodnika kako žrtve nikada ne bi bile zaboravljene i minimizirane.
U ovom trenutku mi se kao nacija suočavamo sa zastrašujućim fenomenima. Mi uništavamo, desakralizujemo i na neprimeren način se odnosimo prema stratištima u Drugom svetskom ratu. Kako smo došli do toga da za svega 80 godina obesmislimo žrtvu naših predaka? Kako reagovati kada grad Leskovac organizuje proslavu male mature na stratištu u Leskovcu, sa sve binom, di-džejem, muzikom i pićem? Kakvu poruku lokalna samouprava šalje tim mladim ljudima?
istakao je Dejan Ristić, v.d. direktora Muzeja žrtava genocida
Do svesti nacije stiže se – preko svesti pojedinca na koga prisnost i emotivnost koje sa sobom nosi ovakva postavka audio izložbe o jasenovačkom stradanju utiče do srži. U prostorijama koje odišu tišinom – jer svako uz pomoć slušalica i telefona sluša priču za sebe, mogao se čuti svaki uzdah, a videti i pokoja suza na licima posetilaca. U svakoj od osam priča narator nas navodi na preispitivanje sopstvene ličnosti i podstiče da ne zaboravljamo ne samo žrtve jasenovačkog stradanja, već, u ovom vremenu otuđenja, i sebi bliske ljude, od kojih možda nismo udaljeni, ali smo im postali daleki.
U hladnoj, bezimenoj jami zaborava ionako smo svi goli i svi isti, bez obzira ko smo, odakle smo i čiji smo. I nema ni naroda ni jezika, već samo ima zaboravljenih ljudi.
odlomak iz priče „Čekić“ ove audio izložbe
Izložba Jasenovac. Logor smrti. Zemlja živih. u Zavičajnom muzeju će biti postavljena do 10. decembra. Muzej će u narednih mesec dana za posetioce biti otvoren radnim danima od 08-20h, a subotom od 10-15h.
