Na današnji dan rođen Stepa Stepanović – tekst profesora istorije Ivice Savića

foto: wikipedia

Povodom 167 godina od rođenja velikog vojvode Stepe Stepanovića, ovaj tekst redakciji šalje profesor istorije Ivica Savić.

Istorija će već svakog postaviti na svoje mesto, pa i mene, i ako nisam nešto i negde dobro uradio ona će to već žigosati i bez moje odbrane kao što će i priznati i pored svih napada – reči su velikog vojvode Stepana Stepanovića Stepe, rođenog na današnji dan 1856. godine u tadašnjem selu Kumodraž pokraj Beograda.
Vojvodin deda Stepa, po kome su dobili prezime, bio je ustanik u vojsci Karađorđa Petrovića u vreme Prvog srpskog ustanka. Odrastajući i formirajući se kao ličnost u trenutku nacionalnog naboja i težnje Srba za oslobođenje cele Srbije od Turske vlasti, mladi Stepa Stepanović 12. septembra 1874. godine stupa sa XI klasom u Artiljerijsku školu kao 14-ti u rangu od ukupno 29 pitomaca, među kojima se nalazio i veliki vojvoda Živojin Mišić. Upravnik ovoj klasi bio je naš Paraćinac general Milojko Lešjanin! Cela ova još uvek nesvršena klasa 1. juna 1876. godine je upućena na front u prvi srpsko-turski, a odmah potom i drugi srpsko-turski rat! Vojvoda Stepa Stepanović stacioniran u Šumadijskoj diviziji iz rata je izašao sa činom pešadijskog potporučnika i sa četiri odlikovanja. U tom trenutku imao je samo 22 godine.
U ondašnje vreme, obavezno je bilo opisno ocenjivanje pojedinaca o službenom držanju, prva ocena oficiru Stepi Stepanoviću je glasila:
Služi se književnošću nemačkom, a razume i francuski. Bistar. Darovitost najviše pokazuje u opštoj, a posebice u istoriji srpskog naroda. Karaktera čvrstog i preduzimljivog, naravi dosta bujne. Lako shvaća i brzo se rešava na delo sa dobrim rezultatima. Zdrav, snažan i okretan i za praktičnu službu sposoban. Strelac, gimnastičar, plivač i jahač vrlo dobar. Po potrebi može samostalno da upravlja četom. Egzercirna pravila zaključno sa četom zna vrlo dobro i ima načina da ih i na mlađe prenese. U ostalim službenim pravilima takođe dobar; za administraciju i vođenje novčanih knjiga takođe upotrebljiv. Službu vrši tačno i revnosno po prirodnom nagonu i odan je interesima ove. Prema mlađima strog i spravedljiv, prema ravnima druževan, a prema starijima smotren i učtiv. Naredbe vrši vrlo tačno i ne kritiše ih. Ekonom dobar, dugova nema. Vrlo se čisto nosi. Materijalnog stanja običnog. Vladanja u službi vrlo dobrog. U privatnom životu karaktera čistog i otvorenog. Druži se sa drugovima i građanima odličnim. Prema mlađima van službe primeran, a prema starijima smotren i pristojan. I na kraju u rubrici – Zaslužuje li preporuku stoji: „potpuno zaslužuje“.

U periodu između srpsko-turskih i balkanskih ratova, vojvoda Stepa je napredovao kako u obrazovanju, tako i u službi. Uspeo je da se podalje drži zaverenika u Majskom prevratu, a istovremeno da svojim vojničkim držanjem prikaže sebe u najboljem svetlu novom kralju Petru I Karađorđeviću. Svoje službovanje je često menjao, Beograd, Kragujevac, Valjevo, Požega i Zaječar. No, moramo naglasiti da ti premeštaji nisu vršeni kao vid kazni. Ne! Bilo je suprotno, vojvoda Stepa Stepanović je prema zadacima odlazio tamo gde se uočavala slaba disciplina među vojskom kako bi svojom čvrstom rukom popravio držanje. Da je bio nepokolebljiv kada je disciplina u pitanju, potvrđuje pokušaj zavere grupe oficira protiv njegovog komandovanja u Kragujevcu 1906. godine, koju je on razotkrio i sprečio.
Početak rata za ujedinjenje 1912. godine, vojvoda Stepa Stepanović je dočekao sa činom đenerala i 17. septembra (na dan početka opšte mobilizacije) je imenovan za komandanta II armije. Poslat je u pravcu Kumanova, ali je ubrzo sa delom svoje armije otišao u pomoć bugarskoj II armiji u opsadi Jedrena. U knjizi Emila Belića „Stepa Stepanović“ oficira u štabu vojvode Stepe, zapisano je:
„Posle pada Jedrena, 16 marta, Vojvoda je od 11.20 do 16 časova svečano promarširao kroz varoš sa svojim trupama, a 22 marta naredio da se na Černomenu, i to baš na mestu gde se otprilike mislilo, a prema istoriskim podacima, da je bila srpska pogibija, priredi pomen herojima palim u Maričkoj bitci 1371 godine. Taj prizor bio je veličanstven i neobično potresao dušu svih prisutnih. Sam vojvoda Stepa bio je duboko uzbuđen tim činom. Sa toga pomena sačuvao je dve svećice koje su gorele na pomenu, doneo ih svojoj kući u Čačak, gde se i danas nalaze kao relikvija. Našim trupama pri zauzeću Jedrena predalo se oko 420 oficira i 17.000 vojnika“.
Međutim, prijateljstvo među Bugarima i Srbima nije dugo trajalo, došlo je do spora nad osvojenim teritorijama. Za arbitražu su se dve strane obratile ruskom caru, na šta je vojvoda Stepa Stepanović izjavio „Pre nego što dođe odgovor iz Petrograda od ruskog cara, pazite samo, nama će doći bugarske granate“. Tako je i bilo…
Topovi se još nisu ni ohladili, a novi rat se osmehivao. Tog 29. juna vojvoda Stepa Stepanović je sedeo pred mehanom u Babušnici za malim stolom pokrivenim belim stolnjakom očekujući da mu kafedžija donese crnu kafu. U tom mu delovođa donese telegram, kojim je javljano da je u Sarajevu poginuo austrijski prestolonaslednik i njegova žena. Lupkajući prstima po stolu, vojvoda Stepa izusti: „To ne valja ništa, daj Bože da Austrija ne baci krivicu na nas, a ako to bude, imaćemo strašan rat, možda evropski, ili još gori, — a mi se nismo još ni odmorili, a o spremi i da ne govorim“. Ubrzo je vojvodi Stepi poverena funkcija načelnika štaba Vrhovne komande usled izuzeća vojvode Radomira Putnika koji se nalazio u banji u Glajhenbergu.
Cer, planina na severozapadu Srbije, ovenčana je imenom vojvode Stepe Stepanovića! Prvu pobedu nad Savezom centralnih sila izvojevala je II armija, kao naša najjača operativna i manevarska grupa, na planini Cer pod komandom vojvode Stepe Stepanović. Svojim vojnicima je kasnije održao govor u kome se i pored strašnih dana koji su bili iza ali i ispred njih, našalio uz opasku „Da je teško ratovati protiv Švabe. Kad beži ne možeš ga stići“. Ova pobeda je tada generalu Stepi Stepanoviću donela čin vojvode. Odmah je vojvoda Stepa Stepanović naredio da se izvrši popis zverstava koje su učinile trupe Austro-ugarske. U ovome se posebno istakao doktor Arčibald Rajs.
U Kolubarskoj bici, Druga armija vojvode Stepe je zaustavila prodor neprijatelja na desnoj obali reke Drine, a potom je krenula i u kontraofanzivu. Nakon ove bitke Druga armija sa vojvodom Stepom se stacionirala u Mladenovcu. Kada se Bugarska pridružila Savezu centralnih sila, Druga armija na čelu sa vojvodom Stepom je upućena na granice države sa Bugarskom. Vojvoda Stepa Stepanović je predlagao da se Bugarska napadne preventivno u trenutku kada objavi opštu mobilizaciju. Vrhovni štab je podržao plan, međutim saveznici su bili izričito protiv takvog delovanja, te se od ovog plana odustalo. Kasnije tumačenje Prvog svetskog rata je pokazalo da je to bila velika greška saveznika. Kada se krenulo sa realizacijom plana feldmaršala Augusta fon Makenzena koji je podrazumevao opkoljavanje Srbije, vojvoda Stepa je kao jedini izlaz predložio povlačenje preko Albanije. Tu je došao u direktni sukob sa svojim drugom iz klase i privatnim prijateljem vojvodom Živojinom Mišićem, koji se zalagao da se sa Kosova krene u kontraofanzivu. Tri godine kasnije, upravo su vojnici iz Druge armije vojvode Stepe Stepanovića probili Solunski front!
Vojvoda Stepa Stepanović za vreme svih ratova koje je vodio od 1876/7, 1877/8, 1885, 1912, 1913, do 1914/18. godine, nijednom nije odsustvovao, nikada nije vođen protiv njega sudski ili disciplinski postupak. Vojsci je podario pune 43 godine aktivne oficirske službe. Svoje penzionerske dane je proveo u Čačku, a negde pred kraj svog života izjavio je:
„Iz naroda sam ponikao. On me je načinio ovim što sam. Moram se pokoravati njegovoj volji i služiti mu do poslednjeg daha“.

Ivica Savić
profesor istorije
član Predsedništva OO POKS Paraćin