NOĆAS POMERAMO SAT – POČINJE ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA
foto: pixabay.com
U noći između 29. i 30. oktobra i ove godine građani Srbije pomeraće svoje časovnike sat vremena unazad, uprkos nekim najavama da bi zbog štednje električne energije prelazak na zimsko računanje vremena možda moglo da bude odloženo.
Letnje računanje vremena u 2022. završava se u nedelju 30. oktobra u 3.00 sata, tako što se pomeranjem za jedan čas unazad vreme u 3.00 računa kao 2.00 sata, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale. Time zvanično počinje zimsko računanje vremena.
Pre 106 godina kazaljke su prvi pomerili Nemci, potom Britanci, a za njima i ostale zemlje u Evropi i SAD. Prvi put u Srbiji, odnosno nekadašnjoj SFRJ, kazaljke su pomerene 1983. godine, kada je započeto letnje računanje vremena. Međutim, kazaljke na satu ne pomeraju sve države. Rusija je tu praksu imala prekinula 2011, a časovnici se ne pomeraju ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, skoro svim afričkim zemljama.
Evropski parlament 2019. godine izglasao da se ukine pomeranje sata nakon što je studija pokazala da bi 84 odsto ljudi u zemljama koje su učestvovale u letnjem računanju vremena želelo da se ono prekine. Izvesne studije pokazale su i da je ljudskom organizmu potrebno čak nekoliko nedelja da navikne na pomeranje sata, kao i da postoje izvesni zdravstveni problemi koje ljudi zbog ove pojave osećaju.
Uticaj pomeranja časovnika na fizičko zdravlje
Ljudski mozak ima biološki sat, poznat i kao cirkadijalni ritam, koji radi u ciklusu od 24 sata. U slučaju da dobijate dodatni sat ili gubite sat vremena sna, ovo uzrokuje poremećaj ciklusa spavanja i nekim ljudima može biti teško da se prilagode normalnom rasporedu, navode iz klinike Mayo. Poremećen san, takođe, potencijalno može da dovede do većeg rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Uticaj pomeranja časovnika na mentalno zdravlje
Kada se kazaljke vrate u jesen, ujutru dobijamo dodatni sat dnevnog svetla – međutim, to traje samo nekoliko nedelja pre nego što se dani skrate, a izlazak sunca postane sve kasniji. Povećan broj sati u mraku može dovesti do lošeg raspoloženja i depresije kod nekih ljudi, kao i umora, bolova u mišićima i oslabljenih kostiju zbog nedostatka vitamina D usled izlaganja sunčevoj svetlosti. Među simptomima koje osobe mog osetiti su: loše raspoloženje, gubitak zadovoljstva ili interesovanja za normalne svakodnevne aktivnosti, razdražljivost, osećanje očaja ili krivice i spavanje duže od normalnog.
