Paraćinac Stevan Stefanović dobitnik prestižne nagrade “Miroslav Dereta”
foto: dereta.rs
Najprestižnije literarno priznanje „Miroslav Dereta“ ove godine pripalo je Paraćincu Stevanu Stefanoviću, za roman Mastionicom i perom.
Stefanovićev roman jedan je od ukupno 145 rukopisa na XIX Konkursu za neobjavljeni roman za nagradu „Miroslav Dereta” koji je bio raspisan od 1. marta do 1. jula.
Uručenje nagrade „Miroslav Dereta” Stevanu Stefanoviću i promocija nagrađenog romana Mastionicom i perom biće početkom decembra u Galeriji 73 na Banovom Brdu, na Dan gradske opštine Čukarica. Stefanović će biti nagrađen novčanom nagradom, štampanjem rukopisa i poveljom.
Žiri o pobedničkom rukopisu Stevana Stefanovića
MASTIONICOM I PEROM
Delo velikog pisca oslovljava čitaoca, inspiriše tumača, provocira buduća čitanja… i dalo bi se još navesti mnoštvo sinonima čitanja i inspirativnih pulsacija dela velikih pisaca. Međutim, pre i posle svega je lični odnos čitaoca i tumača, uzvišen ako je dovoljno iskren i otvoren i pojednostavljen do banalnosti ako je epigonski. Hrabrost Stevana Stefanovića da krene u susret velikom F. M. Dostojevskom jeste gest velikog posvećenja, hrabrosti ali i ljubavi. U stvari, jedino tako i može. Štefan Cvajg je davno rekao: „Likovi Dostojevskog se ne pojavljuju sve dok nisu uzbuđeni, puni strasti, moraju da se nađu u momentu napetosti. Dok se drugi autori trude da izraze utisak duhovnog opisujući telesne osobine, [Dostojevski] gradi telo pomoću duše […] samo preko duše dobija telo oblik; samo preko strasti, izgled.” Stefanović svog Dostojevskog gradi upravo pomoću duše ali i biografije i osećanja, emotivne prisnosti i tragične sudbine, duhovite otvorenosti i iskrenosti pisca i originalnih tumačenja životnih situacija i povoda za stvaranje knjiga koje su danas nas vrhu klasične književnosti.
Stevan Stefanović i njegov sagovornik, duhovni intimus F. M. Dostijevski, lični i neposredni su na mestima gde to od njih zahteva etičnost, inovativni i kreativni tamo gde se lični stav preliva i pretače u estetiku pojma, koji izvire iz književne slike i završava se u figuralnosti čiji iskaz nije samo u vizuelizaciji čitalačkog iskustva i naknadnom tumačenju dela već u verbalnom i retoričkom ispovedanju lične istine. Kao što kaže Jurij Lotman: „istina se nazire“ kroz naše reči, ali reči nisu dovoljne da istinu precizno imenuju. Zato Stefanović svoju sliku Dostojevskog gradi slojevitim iskustvom značenja dela ali i svega onoga što je postalo deo, godinama posle pisanja, našeg iskustva i profetske vizije dela velikog pisca.
Žiri: Zoran Bognar, predsednik, Jasmina Ahmetagić, Petar V. Arbutina
izvor: dereta.rs
