Pravoslavni vernici danas proslavljaju Badnji dan
Badnji dan je hrišćanski praznik pun simbolike i rituala koji počinju već ranom zorom, kada se odlazi u šumu po badnjak – granu hrastovog drveta. Badnjak predstavlja simbol drveta koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Upravo zato se badnjak na Badnje veče, a ponegde i na Božić, pali. Badnji dan je ujedno i poslednji dan Božićnog posta, te trpeza mora biti posna. Božićna pšenica koju viđamo na prodajnim tezgama jedan je od najlepših ukrasa Božića, a prema verovanju, smisao ovog običaja je da se umoli Bog da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Večeras, na Badnje veče, liturgija sa osvećenjem badnjaka u Crkvi svete Trojice počeće u 17h. U Crkvi će biti služena i ponoćna liturgija, povodom dočekivanja najvažnijeg hrišćanskog praznika Božića.
Na Božić, rano ujutru, u kuću dolazi specijalni gost – položajnik. Smatra se da će ta osoba cele naredne godine donositi kući u koju je prvi ušao. Božićna trpeza ne može proći bez česnice koju domaćica mesi ujutro. U nju se stavlja zrno pšenice, grančica drena, kao i novčić za koji se veruje da će onome ko ga pronađe doneti sreću. Tokom Božića, čitavog dana ljudi se pozdravljaju uzvicima „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju rečima „Vaistinu (zaista) se rodi!“.
Jutarnja Božićna liturgija počeće u 08:30, nakon koje će ispred Crkve biti lomljena Božićna česnica u kojoj će se ove godine naći 12 zlatnika.
