Profesor BORKO PETROVIĆ: „Moramo promeniti brzinu odgovora na svetske trendove“

Anglista Borko Petrović, profesor engleskog jezika u paraćinskoj Gimnaziji i Osnovnoj školi „Stevan Jakovljević“ u Paraćinu nije pristalica prevelikog upliva reči stranog porekla u srpski jezik. On ističe da vreme u kome živimo podrazumeva prisutnost anglicizama u govoru, ali istovremeno kaže da je neophodno raditi na zaštiti i očuvanju maternjeg jezika.

Meni lično kao anglisti se ne sviđa ti što imamo upliv toliko velikog broja stranih reči, ne samo iz engleskog već i iz drugih jezika, ali s druge strane to je potpuno normalno jer veća riba jede manju – mi smo manja riba na toj mapi. Naš jezik mora da prođe kroz određene promene. E sad, ja krivim tu i moje kolege koje nisu dovoljno glasne – mislim na profesore srpskog jezika gde mi nismo imali neku sveobuhvatnu reformu ja pričam još od Vuka Karadžića. Dakle nismo modifikovali, nismo krenuli u korak s vremenom i nismo pronašli neka rešenja da amortizujemo taj upliv. Jednostavno smo samo pustili, vrata su ostala otvorena, svašta nam prolazi tu nešto a mi nemamo neki mehanizam da ispratimo. Jer promene u svetu se mnogo brzo dešavaju. Jezik je živ i mi moramo da upotrebljavamo, da se sporazumevamo s ljudima, a naš jezik se trenutno, ono legao je i pravi se mrtav.

objašnjava Petrović.

Petrović koji ima višegodišnje iskustvo u radu i sa decom osnovnoškolskog i sa mladima srednjoškolskog uzrasta kaže da svi oni uglavnom jako dobro znaju šta znače strani izrazi koje upotrebljavaju, ali donekle nailaze na problem sa izražavanjem na svom jeziku.

Kad shvate da to nije samo reč i gramatika, već i da to mora da zvuči u duhu srpskog jezika, tad shvate koliko je teško. Evo na času ja ih često pitam kako biste preveli ovu reč i onda krene polemika po 5-10 minuta i tražimo adekvatan izraz a više puta im ostavim i kao domaći zadatak da nađu da to zvuči na srpskom. Zamislite da morate da izađete na ulicu i nađete baku od 60-70-80 godina i da ona mora da zna na svom jeziku šta to tačno znači.

Petnaestogodišnjakinja Emilija Vujačić kaže da je korona umnogome doprinela tome da mladi budu izloženi internetu i mobilnim telefonima, a samim tim i anglicizmima. Ona i njena drugarica Nina Golubović objasnile su nam kako na njihov govor utiču društvene mreže.

Čak i u školi koristimo te izraze, naša nastavnica srpskog se jako buni, ne voli kada koristimo reč OK, a mi to ponekad nesvesno kažemo. Koristimo reč „krindž“ što i ne bih znala da dam prevod i mislim da je to problem sa mnogim ljudima.

kaže Emilija.

Jako često koristim društvene mreže, kao i ostali moji vršnjaci, a to nije dobro za nas i pokušavam da se sve više i više odvikavam od toga. U ovom periodu vše se posvećujem učenju nego tome, a nekada društvene mreže koristimo za razmenu teza i učenje.

dodaje Nina.

Profesor Borko Petrović zaključuje da u masovnoj upotrebi reči iz engleskog jezika nema ničeg čudno i da ta pojava prevazilazi žargon mladih s obzirom na to da je prisutna u skoro svim generacijama, ali kaže da je sasvim normalno da uticaj koji takav razvoj situacije ima na srpski jezik želimo da usporimo.

Moramo promeniti tu našu brzinu odgovora na svetske trendove mora da bude brća. D nađemo neku vezu sa našim jezikom. Jer ovako ako se dalje bude nastavilo zaista će verovatno velika većina jezika u svetu i dijalekata odumreti i ukrupnjavati se u naednim decenijama najverovatnije pod uticajem ovog najvećeg svetskog jezika. „

ističe prof. Petrović.

Borko Petrović koji je nedavno proglašen i najboljim edukatorom na svetu poznat je po tome što njegova predavanja izlaze iz okvira standardnog, te se svakodnevno trudi da bude inovativan i motiviše učenike da stvari sagledavaju dublje. Isto tako, smatra da u očuvanju srpskog jezika veliku ulogu imaju svi oni koji se bave obrazovanjem, od učitelja, preko nastavnika pa do profesora u srednjim školama i da je njihovim zajedničkim angažovanjem moguće proširiti svest mladih generacija o važnosti maternjeg jezika.  

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.