Psiholog Goran Ristić: „Za oporavak žrtve vršnjačkog nasilja ključno kažnjavanje nasilnika i podrška okoline“

foto: pixabay.com

Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv vršnjačkog nasilja, poznat i kao Dan roze majica – u znak sećanja na dečaka iz Kanade koji je postao žrtva zlostavljanja jer je, kako bi pružio podršku majci oboleloj od karcinoma dojke, u školu došao u roze majici.

Dan nakon ovog događaja svi drugari u školi obukli su roze majice kao vid podrške i kao simbol borbe protiv vršnjačkog nasilja. Tako je roze majica postala zaštitni znak podrške svakom detetu koje doživi nasilje. Međunarodni dan borbe protiv vršnjačkog nasilja prihvaćen je 2007. godine i obeležava se poslednje srede u februaru. Obeležavanje ima za cilj promovisanje nenasilnog rešavanja konflikata, promociju tolerancije i empatije.

Preživljeno nasilje može dovesti do brojnih posledica – najčešće od njih su emocionalne promene i promene ponašanja. Posledice mogu biti različite, od osećaja nemoći, anksioznosti i strepnje pa čak do samoizolacije i fizičkih tegoba. One, prema rečima psihologa Gorana Ristića, mogu biti dugotrajne, te ovakav vid nasilja predstavlja ozbiljan društveni problem:

Motiv stada ili motiv grupe urođen je svakome od nas. Mi od malena, još od predškolske ustanove pa i nadalje stalno pripadamo nekoj grupi. Kada neko očekuje od grupe da bude deo te celine, a onda bude izneveren odnosno doživi nasilje koje može biti fizičko ili još opasnije – mentalno, onda se bukvalno ruši kompletan životni sistem koje može da ostavi neke trajne posledice. Ne apsolutno trajne, ali zavisno od stabilnosti ličnosti, odbrambenih snaga, podrške porodice i otalih članova vršnjačke grupe zavisi i taj tok i same posledice do kojih može doći.

objašnjava Ristić.

Nasilje vrši oko 21 odsto dece, prema podacima nacionalnog izveštaja UNICEF-a za Srbiju. Kao jednu od ključnih stvari kada je pomoć oporavku žrtve vršnjačkog nasilja u pitanju, psiholog Goran Ristić ističe kažnjavanje počinioca.

Navažnije je, pre svega, da nasilnici budu kažnjeni. Uglavnom se govori o tome da kaznu treba izbegavati, ali kako agresor može da oseti šta to radi drugima ako ne doživi to na svojoj koži. Vi ne možete mentalno da ga ubedite u to da je pogrešio jer on nema nikakav osećaj šta to zapravo jeste. Osim toga, važna je kompletna podrška porodice, vršnjačke grupe, sredine, uključivanje u te neke zajedničke aktivnosti, dakle kompletna jedna podrška svih onih koji se nalaze u kontaktu sa osobom koja je doživela vršnjačko nasilje.

ističe Ristić.

Vršnjačko nasilje javlja se u različitim oblicima: kao fizičko, psihičko, socijalno, digitalno, seksualno. Kako bi se podigla svest o ovom problemu, važno je učiti decu nenasilnoj komunikaciji, razgovarati sa njima o tome kako da nasilje prepoznaju, ali i ohrabriti ih da ga prijave, poručuju stručnjaci.