STO GODINA OD ROĐENJA ČOVEKA KOJI JE BUDIO BEOGRAD I SRBIJU
foto: screenshot prelepapoezija.com
29. novembra 1922. godine rođen je legendarni Dušan Duško Radović – srpski pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Naširoko poznat po svom bogatom stvaralačkom radu, ali i kao svedok, tumač i autentični komentator jednog vremena.
Rođeni Nišlija sa porodicom se najpre seli u Suboticu u kojoj završava osnovnu školu i Gimnaziju, da bi svoje obrazovanje nastavio u Beogradu, u oblasti filozofije.
Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada poput nagrade Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.
„Beograde, dobro jutro!“
Ove reči odzvanjale su na Prvom programu Studija B svakog jutra tačno u 07:15. Emisija je sa emitovanjem počela u julu 1975. godine i do samog kraja koji se dogodio 1982. nije promenila formu. Iz čuvenog studija sa vrha „Beograđanke” u etar je pušteno više od sedam godina Radovićević misli i reči. – piše Danas. Međutim, politički „splet okolnosti”, doveo je do toga da se Radović od slušaoca oprosti ranije nego što je to želeo. Iako donekle navikao na vickaste doskočice Duška Radovića, Ivan Stambolić, prvi čovek Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i general Nikola Ljubičić, predsednik predsedništva Srbije, koji su posle smrti Josipa Broza Tita bili na čelu države, jednu rečenicu nisu mogli da mu oproste:
Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih.
reko je Radović, zbog čega je emisija ugašena.
Poslednja emisija emitovana je 19. novembra 1982. godine. Reakcija publike kada se narednog jutra umesto onog Radovićevog Beograde, dobro jutro sa radio talasa začula muzika, bila je burna. Toliko burna da je čak i vlastodršce naterala da dožive „otrežnjenje“ i shvate da su povukli pogrešan potez. Stambolić je Dušku Radoviću ponudio povratak na Studio B krajem 1983. godine, ali Radović je imao jasan odgovor:
Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme.
Duško Radović preminuo je u 62. godini života 16. avgusta 1984. godine.
