U Zavičajnom muzeju održana prezentacija arheoloških istraživanja o srednjovekovnom Petrusu

Filip Stefanović, kustos arheolog paraćinskog Zavičajnog muzeja predstavio je večeras Paraćincima okupljenim u Muzeju rezultate obnovljenih arheoloških istraživanja na području srednjovekovnog utvrđenja Petrus.

Tokom oktobra, novembra i decembra prošle godine Zavičajni muzej u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca i Filozofskim fakultetom u Beogradu vršio je arheološka istraživanja na brdu Čokoće iznad Zabrege, a istražen je objekat koji istraživači nazivaju dvoranom.

Mi smo istražili većinu njene unutrašnjosti i zapravo zaključili da se radi o jednom rezidencijalnom objektu luksuzne gradnje koji je najverovatnije predstavljao ne samo rezidenciju petruških vlastelina, pre svega vojvode Crepa, nego i neku vrstu komandnog centra i administrativnog centra cele Petruške oblasti. Važno je napomenuti da je Petruška oblast jedna od retkih oblasti srednjovekovne Srbije koju mi možemo i danas da ograničimo i vremenski – od kad do kad je trajala i geografski, otprilike znamo njene granice.

objašnjava Filip Stefanović, kustos arheolog Zavičajnog muzeja.

Osnovana verovatno u vreme cara Dušana, Petruška oblast služila je kao pogranična oblast koja je čuvala granice najpre od Turske, kasnije od Bugarske. Stefanović je rezultate istraživanja srednjovekovnog lokaliteta Petrus predstavio i na konferenciji istraživača srednjovekovne Evrope Medieval Europe – MERC održanoj u Pragu.

Moja iskustva su stvarno vrlo pozitivna, radi se o vrhunskoj naučnoj konferenciji na kojoj su prezentovani rezultati istraživanja i projekata iz cele srednjovekovne Evrope – bukvalno od Islanda pa sve do Bliskog Istoka, sa mnogih značajnih evropskih fakulteta i arheoloških instituta, kao što je na primer Univerzitet u Sijeni, čak sa Harvarda iz Amerike, Arheološki institut u Pragu…tim učešćem stvarno smo postavili Petrus u red najvažnijih srednjovekovnih lokaliteta u Evropi.

ističe Stefanović.

Mladi kustos arheolog paraćinskog Muzeja dodaje da iako je do sada mislio da srska areheologija zaostaje za evropskim, međunarodna konferencija je bila prilika da se uveri da zapravo i nije baš tako:

Nama stručnosti ne nedostaje, ne nedostaje nam ni inventivnosti da upotrebimo sve to svoje znanje. Ja sam smatrao srpsku arheologiju mažda malo nazadniju od nekih evropskih – sada sam video da to zapravo nije tačno. Arheologija kao nauka u mnogim zemljama je još tradicionalnija nego što je u Srbiji. Naš projekat na Petrusu je još uvek na početku, ali imamo velike planove i planiramo da ga dokumentujemo na najsavremeniji način kao što to rade najbolji istraživački projekti u Evropi.

kaže Filip Stefanović.

Zavičajni muzej u Paraćinu i ove godine dobio je sredstva Ministarstva kulture za nastavak istraživanja. Njihov početak planiraju za kraj leta, kako bi saradnici iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture stigli da naprave građevinski projekat restauracije i konzervacije objekta koji je istražen.

Plan nam je da prvo završimo ovaj objekat i da ga konzerviramo. Posle toga, nastavićemo iskopavanja u gornjem gradu , a pored toga, imamo plan da istražimo ceo jedan pejzaž srednjovekovnog ne samo grada Petrusa -već i grada Petrus i na planini Babi i svih okolnih manastira, srednjovekovnih sela…Treba sve jednostavno povezati u jednu zajedničku celinu kako je pona postojala u srednjem veku. Prvi ozbiljni rezultati neže uslediti skoro, mora da prođe bar desetak godina da bi mogli da povežemo sve u jednu celinu. Imamo saradnju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu i Filozofskim fakultetom u Beogradu, nadamo se da će se možda uključiti još neke ustanove pa da svi zajedno, kako se moderno kaže, multidisciplinarno, pristupimo tome i da odgonetnemo tu zagonetku.

zaključuje Stefanović.