Utiče li jesen na naše raspoloženje?

 Utiče li jesen na naše raspoloženje?

foto: pixabay.com

Iako smo skoro do juče dane provodili na kupalištima, danas smo već obukli jakne. Jesen nam je zvanično stigla sinoć u 21:21 po srednjeevropskom vremenu i već prvog dana pokazala „zube“. Dani postaju kraći i hladniji, što može uticati na raspoloženje ljudi. Međutim, sudeći po odgovorima anketiranih sugrađana, Paraćinci su jesen jedva dočekali i prve asocijacije na ovo godišnje doba su im pozitivne: lepe boje, šetnje, boravak u prirodi:

Ipak, prelazak iz leta u jesen može i negativno uticati na mentalno zdravlje ljudi, kažu psiholozi.

Neraspoloženje, osećaj umora, potreba za snom i pojačanom ishranom, simptomi su sezonske depresije. Treba razlikovati depresiju kao bolest i depresiju kao stanje. Depresija kao bolest je hronična stvar, nešto što traje, što je duboko. Za razliku od depresije kao stanja koja se najćešće javi akutno kod nekih ljudi pri određenim promenama, kao što je npr. promena godišnjeg doba. Glavni krivac za ovaj poremećaj je manjak serotonina (“hormona sreće”, neurotransmitera koji pomaže u regulaciji raspoloženja), izazvan nedostatkom sunčeve svetlosti tokom jesenjeg i zimskog perioda. 

objašnjava Dragana Radisavljević Filipović, dipl. psiholog

Prema njenim rečima, u pojavi ovakvog stanja veliku ulogu ima i višak melatonina – hormona koji reguliše san i izaziva pospanost, a koji se zbog dužih noći u većoj količini luči upravo tokom jeseni i zime.

Iako je ovo period kada se, posle letnjih odmora vraćamo poslovima, školama, fakultetima, i treba da damo sve od sebe, motivacija i produktivnost nisu uvek na visokom nivou:

Osobe koje boluju od sezonske depresije imaju, generalno, nižu produktivnost. Ukoliko se teško bude, verovatno će kasniti na posao ili će se celo jutro “razbuđivati”. S druge strane, ako se često bude tokom noći odlaze iscrpljeni na posao, tokom dana su pospani i umorni, što nepovoljno utiče na njihovu pažnju i koncentraciju. Usled toga, radne zadatke obavljaju sporije, greške na poslu su češće, ali i odustajanje od izazovnijih zadataka. Tako se posao nagomilava i odlaže za “poslednji čas”. Neretko se javlja i strah od gubitka posla koji je propraćen negativnom percepcijom sebe, samokritikom i ličnim etiketiranjem što, opet, nepovoljno utiče na produktivnost.

kaže Dragana Radisavljević Filipović, dipl. psiholog

Nekada se dešava da se osobe teško pokreću na aktivnosti koje su ranije radile bez poteškoća. Često su u zatvorenom prostoru, a boravak u prirodi je upravo jedan od načina da se ovakvo stanje prevaziđe:

Dakle, što dalje od betona, a što više okruženost drvećem. Ako nemate u blizini šumu, može pomoći i najbliži park.

ističe Dragana.

Umesto da patimo za letom koje je prošlo, ne moramo da čekamo 1. januar za donošenje odluka o promenama – ovo može biti pravo vreme za rad na sebi.

Statistika je pokazala da većina počinje sa štednjom kada nastupi jesen. Možete i sami da pokušate, uverite se da li je jesen zaista najbolje vreme za početak štednje. Ako planirate dijetu ili želite da dovedete liniju u formu, poboljšajte svoje zdravlje. Obogatite ishranu jesenjim namirnicama – jabukama, grožđem, bundevom, kruškama.. Bavite se sportom, posetite teretanu ili krenite na organizovane treninge. Upišite kurs, naučite nešto novo i uradite nešto korisno za sebe. Razmislite šta želite da radite i zapišite svoj cilj. Zatim se usredsredite na njegovo ostvarivanje, uz pozitivno razmišljanje! Iskoristite zahlađenje i promenu vremena da ostvarite ciljeve i planove, koje već duže želite. 

predlaže psiholog Dragana Radisavljević Filipović

Ukoliko se teško odlučujete na veće promene, može pomoći i bolje planiranje i rad na organizaciji sopstvenog vremena. Trudite se da napravite balans između posla i odmora, vremena koje provodite sami i onog rezervisanog za porodicu i prijatelje. Neka šuštanje opalog lišća pod nogama u parku ili na keju bude vaš dnevni ritual za opuštanje. Trudite se da od jeseni uzmete najbolje što nam pruža.

Aleksandra Pavlović Đorđević

https://lokalni.rs

Povezane objave