VELIKI PETAK – najtužniji dan za hrišćanske vernike
foto: screenshot espresso.co.rs/profimedia
Veliki ili Strasni petak, hrišćanski je praznik, prema religiji obeležen stradanjem Isusa Hrista – njegovim raspećem na časni krst i njegovom smrću za spasenje sveta.
Na taj dan crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Isusovom raspeću – počev od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: „Raspni ga!„. Zatim, nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.
Običaji
Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Strogo se posti, i jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Ne peva se i ne veseli, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti. U nekim krajevima se pokojnici ne sahranjuju na Veliki petak jer se veruje da bi se time poremetila zemlja u kojoj počiva Isus.
Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica. Večernja liturgija i iznošenje Plaštanice u crkvi Svete Trojice u Paraćinu biće održano u 18h.
