BLUE MONDAY – najdepresivniji dan u godini ili marketinški trik?
foto ilustracija: pixabay.com
Treći ponedeljak u januaru godinama unazad se naziva najdepresivnijim danom u godini. Emocionalni izazovi sa kojima se ljudi bore intenzivnije se osećaju tokom zimskih meseci kada su dani kraći, temperature niže, a praznici već iza nas. Prvog ponedeljka nakon „Srpske Nove godine“, euforija se zaustavlja i usporava se dopaminski sat. Ljudima se uveliko čini da vreme sporije teče. Međutim, da li se zaista radi o najdepresivnijem danu u godini ili je sve dobro osmišljen marketinški trik?
Teoriju plavog ponedeljka (Blue Monday) uspostavio je 2004. Klif Arnal, velški psiholog koji je predavao u večernjoj školi obrazovnog centra Univerziteta u Kardifu. Njegova formula glasi: [V + (D – d)] k TK / M K N. V označava vreme, D dugove, d mesečnu platu, T vreme od Božića, K vreme koje smo odustali od novogodišnjih odluka, M nivo motivacije, a N za osećaj da moramo nešto da preduzmemo.
Mnogi psiholozi apsolutno odbacuju ovu teoriju jer nije zasnovana na naučnim činjenicama, već na varijablama koje su prilično subjektivne.
Depresivni ponedeljak donekle i jeste ideja jedne marketinške kompanije koja je želela da poveća prodaju letnjih aranžmana. Ubrzo je taj pojam postao globalno popularan – do te mere da pojedini psiholozi upozoravaju na njegov loš uticaj kod osoba koje se zaista bore s depresijom.
Blue monday – ismevanje depresije
Postpraznična melanholija zaista je prisutna kod mnogo ljudi, jer se u nedeljama nakon slavlja suočavamo sa svakodnevicom, povratkom obavezama i neostvarenim novogodišnjim odlukama. Ali:
Sa terminom “depresija” trebalo bi da budemo obazriviji. Neretko zloupotrebljen u marketinške svrhe, uvukao se i u svakodnevni rečnik ljudi, te se u razgovoru isuviše olako koriste pojmovi kao što su depresija, anksioznost ili bipolarni poremećaj, upozoravaju stručnjaci. Sve ovo odnosi se na ozbiljne mentalne poremećaje sa kojima se milioni ljudi bore svakog dana, za koje su okidači u ovo doba godine mnogo intenzivniji.
Nije svaka tuga depresija
Konkretno, depresija se ubraja ne samo u najranije opisane bolesti u istoriji medicine nego i u najčešće psihičke poremećaje. Ipak, depresija nije obična tuga. U slučaju bolesti depresije tuga se pojavi bez razloga ili je razlog nesrazmeran jačini tuge – ne prestaje, vraća se, te čovek ne može normalno da radi i da funkcioniše kao ranije, ometajuća je i kvari sve odnose.
Od depresije u svetu pati 350 miliona ljudi. Prema podacima Instituta za javno zdravlje, depresija se u Srbiji se nalazi među vodećim poremećajima zdravlja.
