IZVOR REKE ZA SVE NAS – Kako je privatizacija DP “Grza-turist” uticala na prostor vrela Crnice?

Osim politika prostornog i urbanističkog planiranja kojima se određuje namena površina, utvrđuje osnov za proglašenje javnog interesa, planiraju saobraćajnice, pešačke i biciklističke staze, određuje mogućnost izgradnje objekata na određenom prostoru, na područje vrela Grze uticale su i utiču i druge politike, zaključilo je baveći se pitanjem dostupnosti Vrela Crnice udruženje građana Pridruži se.

Direktan uticaj na prostor vrela Crnice imala je i politika privatizacije društvenih preduzeća tokom tranzicije, a pre svega zbog posledica koje je po prostor vrela imala privatizacija DP „Grza-Turist“ i hotela “Borje” koji je pripadao ovom društvenom preduzeću. Predmet naše analize procesa privatizacije i posledice privatizacije društvenih preduzeća na vrelo Crnice nije sama suština prelaska društvenog u privatni kapital, niti analiza na koji način je to učinjeno u smislu pravednosti i zakonitosti, već isključivo posledice koje je privatizacija proizvela u pogledu pristupačnosti vrela Crnice za građane. – kažu iz Pridruži se.

– Posle privatizacije hotela “Borje” koji je kao deo imovine DP “Grza-turist” postao vlasništvo tročlanog konzorcijuma u vlasništvu troje paraćinskih preduzetnika, stvari su se svakako promenile. Društvena imovina postala je privatna, pa čak i da se u pristupu vlasnika prema posetiocima vrela ništa nije promenilo, sama ta promena karaktera vlasništva bila je dovoljna promena sama po sebi. Naime, čak i ako vas komšija slobodno propušta da pređete preko njegove njive ili kroz njegovo dvorište, ne osećate podjednaku pripadnost i slobodu kretanja tim prostorom kao kad na primer prolazite kroz dvorište neke zdravstvene ustanove ili uređeni a ipak ograđeni park. U drugom slučaju, javna imovina čiji ste “suvlasnik” čini da osećate puno pravo da budete i bez preke potrebe na tom prostoru, a u prvom – neko vam čini uslugu time što vas slobodno propušta da prođete. Prestanak rada hotela i izgradnja visoke ograde sa oštrim metalnim šiljcima sa obe strane puta i oko vrela nije ni malo pomogla da se slučajni prolaznik na putu ka vrelu oseća dobrodošlo, naprotiv, ograda je jasno poručivala da je “nezaposlenima pristup zabranjen”, a tumačenje da li je fotografisanje vrela dovoljno ubedljiv razlog za privatnog vlasnika da pređete preko njegovog poseda ipak nije na posetiocu. – objašnjeno je u saopštenju UG Pridruži se.

Vrelo je i dalje bilo pristupačno, sa “brdske” strane, do koje vodi uska neuređena staza, do koje se dolazi solidnim zaobilaženjem parcele hotela “Borje”, uz prelazak preko Sisevačkog potoka – i to ponovo preko privatnih parcela drugih vlasnika.

– Pogled na portal GeoSrbije i eKatastar pokazuje da je hotel “Borje” kako se čini izgrađen na najmanje tri parcele. Dve parcele 163/2 i 163/3 KO Buljane su parcele na kojima je RM “Stubica” “držalac” a Republika Srbija vlasnik. Ovo je uobičajeno stanje za parcele privatizovanih objekata kod kojih nisu rešeni imovinski odnosi na zemljištu – jer je ono “dato na korišćenje”, a nije bilo stvarno vlasništvo privatizovanih preduzeća. Treća parcela 163/1 KO Buljane je dvorište hotela, na kome se nalazi manji objekat, ali prema ortofoto snimku na GeoSrbiji deo hotela izgrađen je i na ovoj parceli čiji je vlasnik RM “Stubica”. Stvari dodatno komplikuje postojanje i parcele 6562/4 KO Stubica prikazana na GeoSrbiji koja se preklapa delom sa parcelom 6663/4 KO Buljane čiji je vlasnik Republika Srbija (“letnja bašta” restorana, prostor između hotela i vrela) a delom sa delovima parcela 163/2 i 163/3 KO Buljane (obe ispod hotela). Naime, hotel se nalazi na samoj granici dve katastarske opštine, a nesređeno stanje katastra ponekad daje ovakve “fantomske” parcele.

Ovakvo katastarsko stanje, kako kažu iz Pridruži se, onemogućava pribavljanje građevinske dozvole za rekonstrukciju postojećeg objekta, a takođe onemogućava izgradnju novog objekta na istoj lokaciji – jer je prethodno potrebno obezbediti da objekat bude izgrađen na jednoj građevinskoj parceli. Kako smo videli u analizi planske dokumentacije – u ovoj zoni moguća je izgradnja objekata za potrebe turizma, ali uz prethodno pribavljanje vodoprivredne saglasnosti i dozvole – zbog blizine reke i vrela, a takođe i uz pribavljanje “sanitarne dozvole” – zbog neposredne blizine izvorišta vodosnabdevanja koje koriste naselje Sisevac i naselja u Opštini Despotovac. Ukoliko nisu određene ni zone zaštite izvorišta, a u naselju Sisevac dodatno nema ni kanalizacije, jasno je da je dobijanje svih dozvola za izgradnju ili rekonstrukciju na ovoj lokaciji predstavlja veoma kompikovan poduhvat.

– Naglašavamo da za ovakvo katastarsko stanje privatizovane imovine – nije odgovoran novi vlasnik. Dakle, privatizacija koja je sprovedena na takav način da nije rešeno pitanje zemljišta, a ni svih potrebnih papira (dozvola) za objekte koji su bili predmet privatizacije jedan je od važnh uzroka zbog kojih je novi vlasnik izabrao da investira ogromna sredstva u neposrednoj blizini objekta koji je kupio. Odsustvo investiranja i ulaganja u stari hotel, svakako je dovelo do zapuštanja prostora vrela koje se oslanja direktno na objekat hotela, a posledično dovelo do toga da i vrelo postane manje pristupačno za građane. Prilikom naših poseta Sisevcu tokom 2023. i 2024. godine konstantovali smo da su kapije dvorišta starog hotela kroz koje vodi najkraća staza do vrela bile širom otvorene, te da nije bilo ni znakova zabrane prolaza do vrela, niti je bilo ko ometao građane koji su imali nameru da dođu do vrela. Ovo je verovatno znak dobre volje vlasnika, što svakako treba pozdraviti, ali se ne može smatrati i rešenjem pitanja pristupačnosti vrela za javnost, jer pristupačnim se može smatrati samo onaj prostor do koga se ne stiže uz dobru volju bilo kog privatnog vlasnika, već samo na osnovu opšteg prava pristupa koje svaki građanin može koristiti. – ističu iz UG Pridruži se.

➢ Dokumentacija koja se odnosi na privatizaciju DP “Grza-turist” može se naći na internet strani nadležne državne službe.

Projekat „Izvor reke za sve nas“ u okviru programa Istraži-osnaži podržava Trag fondacija i Ambasada Velike Britanije u Beogradu.