Šta je dopaminski sat i zašto nam se čini da januar nema kraja?
foto ilustracija: pixabay.com
Kada prođu svi praznici, tradicionalno počnemo sa „zbijanjem“ šala o tome kako januar traje 50 dana. Tmurno i hladno zimsko vreme u kombinaciji sa činjenicom da su proslave iza nas i krivicom zbog neuspelih novogodišnjih odluka zaista kod mnogih ljudi stvaraju osećaj beskonačnosti januara. Međutim, stručnjaci tvrde da postoje i biološki razlozi zbog čega nam je osećaj baš takav.
Kako naučnici navode, ovaj osećaj je posledica unutrašnjeg dopaminskog sata. Dopamin je hormon koji mozak oslobađa onda kada je stimuliran užitkom i zadovoljstvom. To je neurotransmiter čiji je osnovni zadatak da služi kao glasnik između neurona – nervnih ćelija. Postoji niz objavljenih studija koje zaključuju da se dopamin često oslobađa tokom novembra i decembra zbog svih događaja vezanih za praznike. Dakle, tokom prazničnih meseci svi smo užurbani i zauzeti, čak i previše. Imamo mnogo obaveza, a malo vremena za odmor, što rezultira oslobađanjem većeg nivoa dopamina u poređenju s ostakom godine. Januar to zaustavlja jer ste se vratili na staro. Budući da se u tokom tog meseca ne događa mnogo toga, osim povratka na posao – um se dosađuje, što usporava unutrašnji sat tela. Zbog toga nam se čini da dan traje kao godina.
Simptomi nedostatka dopamina i uticaj na mentalno zdravlje
Opšti simptomi nedostatka dopamina su osećaj umora, manjak motivacije, poteškoće sa obradom informacija, razmišljanjem, takozvana “moždana magla”, tuga, apatija, hladne ruke i noge.
Nizak nivo dopamina ima veze sa brojnim poremećajima mentalnog zdravlja, uključujući velike depresivne poremećaje. Nauci ipak, nije još do kraja jasna uloga dopamina u ovom procesu. Ne zna se sigurno da je uzrok bolesti nizak nivo dopamina ili nešto drugo što utiče na sposobnost dopamina da dospe u različite regione mozga. Ne postoji pouzdan način da se direktno utvrdi nivoa dopamina u mozgu, ali postoje neki indirektne mogućnosti na koje se to može učiniti. Pojedine analize krvi mogu utvrditi nivoe neurotransmitera, kao što je dopamin. Ipak ove analize ne nude podatak o količini neurotransmitera u samom nervnom sistemu.
Šta možemo da uradimo da se osećamo bolje?
Ono što možemo sami uraditi da podstaknemo nivo lučenja dopamina jesu izvesne promene u načinu života i ishrani. Fizička aktivnost može povećati nivo dopamina u telu. Redovne šetnje, plivanje ili vožnja bicikla mogu biti korisne aktivnosti. Promene u načinu ishrane takođe podstiču lučenje dopamina. Ishrana bogata zasićenim masnoćama i šećerom u početku može aktivirati dopamin, ali vremenom i izazvati upalu u organizmu, koja može uticati na aktivnost dopamina. Neke studije navode da nezasićene masti nemaju isti efekat, ishrana koja sadrži više dobrih nezasićenih masnoća, uz dodatak voća, povrća i proteina može biti korisna. Avokado i banane su prirodni izvori samog dopamina, kao i grašak, patlidžan, paradajz, citrusi, te ih je korisno uvrstiti u ishranu.
