Do 2030. depresija će prevladati bolesti srca i postaće najveći pojedinačni zdravstveni problem sa kojim se suočavamo?

foto: pixabay.com

Kako se osećaš, da li si tužan? Šta te muči? Da li si pod stresom? – jeste li dobili neka od ovih pitanja u skorije vreme? Da li ste osetili potrebu da nekog bliskog pitate nešto od ovoga?

Želim da prespavam ceo dan, ne želim da ustanem iz kreveta. Nemam volje da radim bilo šta. Ionako nisam dobar/ra u onome što radim. Nikad neću uspeti. – da li ste vi sami sebi ovo rekli u prethodnom periodu?

Okidača da se osećamo loše, tužno, da nam sve bude teško, loše i da upadnemo u neraspoloženje ima mnogo. Danas je dan kada o tome govorimo jer se u Srbiji, kao i svuda u svetu obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja.

Jedan od osam ljudi na svetu ima neki mentalni poremećaj – govore podaci Svetske zdravstvene organizacije. Ono što je svakako pogoršalo statistiku na svetskom nivou jeste pandemija koja je stvorila globalnu krizu za mentalno zdravlje, a procene su pokazale da je porast anksioznih i depresivnih poremećaja iznosio više od 25% tokom prve godine pandemije.

U Srbiji u proseku godišnje 1.500 ljudi sebi oduzme život, što našu zemlju smešta na 13. mesto u Evropi po broju izvršenih samoubistava. Depresija je najčešći razlog za suicidne misli.

Rezultati ispitivanja iz marta prošle godine na uzorku od 1.000 građana i građanki Srbije pokazali su da se oko trećine stanovništva Srbije može smatrati psihički ugroženim.

Simptome depresije ima 15,6 odsto stanovništva, anksioznosti 7,2 odsto, dok je 1,6 odsto stanovništva u visokom riziku od suicida. 2,9 odsto građana izjasnilo se da su makar jednom tokom života bili hospitalizovani zbog psihičkih tegoba, a 8,1 odsto građana Srbije je reklo da im je tokom života uspostavljena dijagnoza mentalnog poremećaja, dok 11,8 odsto građana reklo da su u poslednjih sedam dana koristili lekove usled psihičkih tegoba.

Za sedam godina depresija će biti glavni problem

Prema rečima dečijeg psihijatra dr Tijane Antin Pavlović za danas.rs, uprkos tome što živimo u vremenu napretka u nauci, tehnologiji i medicini, sve zemlje u svetu se suočavaju sa različitim izazovima u vezi sa mentalnim zdravljem. Prema podacima SZO, jedan od osam ljudi širom sveta ili 970 miliona, žive sa značajnim mentalnim teškoćama. Najučestaliji su anksiozni i depresivni poremećaji, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci. Projekcije su da će ako ne promenimo „kurs“ do 2030. godine depresija prevladati bolesti srca i postaće najveći pojedinačni zdravstveni problem sa kojim se suočavamo. – ističe dr Antin Pavlović.

– Možete biti savršeno fizički zdravi, ali ako ste dugo tužni, razdražljivi, teško vam je ujutru da ustanete iz kreveta, ne vidite smisao ni u čemu ili mnogo brinete do te mere da vas to parališe, to će značajno da umanji kvalitet vašeg života i sprečiti vas da ostvarite svoje pun potencijal u svim sferama života – emotivnom, interpersonalnom i profesionalnom“ – kaže dr Antin Pavlović.

Kako se navodi na sajtu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Svetski dan mentalnog zdravlja 2023. godine je prilika da se ljudi i zajednice ujedine oko teme „Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo“ kako bi unapredili znanje, podigli svest i pokrenuli aktivnosti koje promovišu i štite mentalno zdravlje svih ljudi kao univerzalno ljudsko pravo.

Na značaj očuvanja mentalnog zdravlja pažnju skreće i međunarodna organizacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.

SOS TELEFONI

U Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, otvorena je prva nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva.

Na telefonski broj 011/7777-000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici.

Osobama koje razmišljaju o samoubistvu, dostupna je i SOS linija centra Srce. Na broj 0800 300 303 će vam se svakodnevno od 17 do 23 sata neko javiti.