Jedinstvena izložba u Kulturnom centru – kosmos na dlanu uz ASTROFOTOGRAFIJE dr Krstića

Kada je ostao u penziji, nekadašnji profesor Univerziteta u Novom Sadu, fizičar, dr Svetislav Krstić konačno je našao vremena da se posveti svom dugogodišnjem hobiju – astronomiji. Dr Krstić utočište je našao na Južnom Kučaju, na Javorku, svega 30ak kilometara od Paraćina, gde je napravio svoju ličnu astronomsku opservatoriju. Upravo nastale su impozantne fotografije zvezda, galaksija, planetarnih maglina koje posetioci paraćinskog Kulturnog centra imaju prilike da pogledaju naredne dve nedelje.

Dr Krstić prvi put izlaže svoje fotografije, a većina njih objavljivana je svetskim časopisima i portalima posvećenim astronomiji.

Izložba je namenjena u stvari mladim ljudima, đacima, omladini. Ovo je jedan moj pokušaj da ih zainteresujem za ovu vrlo interesantnu oblast koojm se u našoj zemli nažalost mali broj ljudi bavi. Evo ja sam do sada imao prilike da prisustvujem izložbi astrofotografija u Srbiji.

ističe dr Krstić.

U svojoj opservatoriji koja se nalazi u dubini Južnog Kučaja ima nekoliko teleskopa a fotografije nastaju zahvaljujući kamerama na teleskopima. Dr Krstić objasnio nam je zašto proces nastajanja fotografija nije jednostavan kako nam se možda čin, a kroz izložbu je prošetao sve sinoćne posetioce Kulturnog centra, predstavljajući svaku fotografiju ponaosob.

U astrofotografiji je najinteresantnije to što vi većinu objekata koju slikate uopšte ne vidite. i sad zamislite, treba da nađete nešto što ne vidite i to nešto vam jako brzo beži iz vidnog polja zbog rotacije Zemlje. Tako da teleskop koji snima, na čijem se kraju nalazi kamera, nalazi se na montaži koja ima vrlo precizne motore koji kompenzuju rotaciju Zemlje. Ja sam iz Novog Sada, ali iz Novog Sada na primer, ne možete skoro ni Mesec da vidite. Znači sve ove fotografije koje ovde vidite, u Novom Sadu ni sa kakvom tehnologijom ne biste mogli da napravite – tog kvaliteta. Potrebno vam je tamno mesto i idealni meteorološki uslovi. U toku dana vi imate svega desetak dana kada su meteorološki uslovi takvi da se isplati praviti dobre strofotografije.

objašnjava dr Krstić.

To je i najveći razlog zbog čega je gradsku vrevu u Novom Sadu zamenio Južnim Kučajem. Fotografije koje su prikazane u Kulturnom centru nastale su u prethodnih godinu dana – sve osim jedne – Tranzita Venere, odnosno prelazak Venere između Zemlje i Sunca koji se desio 2012. godine koji je snimljen na Fruškoj Gori. Jedini je snimak Tranzita Venere iz ovog dela Evrope te su ga objavili mnogi astronomski časopisi i portali, a sledeći ovakav momenat desiće se tek 2117. godine.

Dr Svetislav Krstić potrudio se da omladini koja je sinoć posetila izložbu svojim pričama približi ovu oblast, a želja mu je da se što više mladih zainteresuje za pejzaže nebeskog pristranstva i za izučavanje nebeskih tela.