MEĐUNARODNI DAN ŽENA: 5 stvari koje treba da znate o 8. martu

foto: pixabay.com

Širom sveta danas se obeležava Osmi mart – Međunarodni dan žena, praznik posvećen svim ženama i njihovoj borbi za ravnopravnost. Osmi mart podseća nas na borbu za socijalnu, političku i ekonomsku ravnopravnost žena i muškaraca. U doba kapitalizma, ovaj praznik sveo se na osmomartovske popuste u salonima lepote i veledrogerijama, a muškarci osećaju obavezu da partnerkama poklone „makar cvet“. U vreme kada su žene dostigle određeni pomak po pitanju svojih prava, a sa druge strane postoje i one koje se svakodnevno osećaju obespravljeno, podsećamo šta je zapravo suština obeležavanja 8. marta kao Međunarodnog dana žena.

Protest tekstilnih radnica u Njujorku

8. mart prvi put je obeležen 28. Februara 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama deklaracijom koju je donela Socijalistička stranka Amerike. Godinu dana ranije u Njujorku je 15.000 žena izašlo na ulicu, sa ciljem da se njihova prava izjednače sa pravima muškaraca.  Prve javne demostracije radnica u tekstilnoj industriji, zbog loših uslova u kojima su žene radile, održane su osmog marta 1857. godine u Njujorku.

Osmog marta se obeležava i godišnjica požara u fabrici tekstila u Americi, koji se dogodio 1911. godine. U njemu  je poginulo preko sto žena. 

Luiz Cic i Klara Cetkin začetnice borbe za prava žena

Luiz Cic i Klara Cetkin su zaslužne za obeležavanje Međunarodnog dana žena. One su promovisale jednaka prava, uključujući demokratsko parvo glasa za žene. Nakon toga su se aktivirale žene širom sveta i uticale na smanjenje diskriminacije. Ideja da se ustanovi međunarodni praznik potekla je upravo od Klare Cetkin, koja je to predložila 1910. godine na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu. Dan žena je prvi put obeležen 1911. godine, u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, a sve je ozvaničeno kad su ovaj dan počele da slave Ujedinjene nacije.

Slavimo prošlost, planiramo budućnost

Prva parola koju su 1996. godine usvojile Ujedinjene nacije bila je „Slavimo prošlost, planiramo budućnost“. Međunarodni dan žena postao je povod za proslavu koliko toga su žene postigle u društvu, politici i ekonomiji.

Parola UN-a za 2024. godinu je Investirajte u žene: Ubrzajte napredak

Postizanje rodne ravnopravnosti i blagostanja žena u svim aspektima života je važnije nego ikad ako želimo da stvorimo prosperitetnu ekonomiju i zdravu planetu. Međutim, suočavamo se sa ključnim izazovom: alarmantnim godišnjim deficitom od 360 milijardi dolara u merama rodne ravnopravnosti do 2030.

Evo pet ključnih oblasti kojima je potrebna zajednička akcija, a na koje UN skreće pažnju:

• Ulaganje u žene, pitanje ljudskih prava: Vreme ističe. Rodna ravnopravnost je najveći izazov za ljudska prava, koji koristi svima.
• Prestanak siromaštva: Zbog pandemije COVID-a i sukoba, još 75 miliona ljudi je zapalo u teško siromaštvo od 2020. Hitna akcija je ključna za sprečavanje da preko 342 miliona žena i devojčica žive u siromaštvu do 2030. godine.
• Primena rodno odgovornog finansiranja: sukobi i rastuće cene mogu dovesti do toga da 75% zemalja smanji javnu potrošnju do 2025. godine, što negativno utiče na žene i njihove osnovne usluge.
• Prelazak na zelenu ekonomiju i društvo brige: Trenutni ekonomski sistem nesrazmerno utiče na žene. Zagovornici predlažu prelazak na zelenu ekonomiju i društvo brige kako bi se pojačao ženski glas.
• Podrška feminističkim kreatorima promena: Uprkos vodećim naporima, feminističke organizacije dobijaju samo 0,13% zvanične razvojne pomoći.

Ljubičasta, zelena i bela

Boje Međunarodnog dana žena su ljubičasta, zelena i bela.

Prema objašnjenju Ženske socijalne i političke unije u Velikoj Britaniji, ljubičasta označava pravdu i dostojanstvo, zelena simbolizuje nadu, a bela predstavlja čistotu. 

Osmi mart i prava žena u Srbiji

Prva proslava 8. Marta u Srbiji održana je 1914. godine u Beogradu. Za vreme SFRJ on je bio i ostao nezvanični praznik u svih šest republika. Za pravo glasa Jugoslovenke su se izborile 1945. godine, a kada govorimo o pravima i ravnopravnosti žena i muškaraca ne sme se zaboraviti važnost Antifašističkog fronta žena (AFŽ) formiranog 1942. u Bosanskom Petrovcu. AFŽ je bila krucijalna ženska organizacija u Jugoslaviji, koja je omogućila da žene po prvi put na ovim prostorima dobiju aktivnu političku i javnu ulogu u društvu.

Borba žena za bolji položaj u društvu nije prestala sve do danas. U Srbiji su tokom 2022. i 2023. bili aktuelni protesti protiv femicida, a žene izlaze na ulice zahtevajući definisanje femicida kao posebnog krivičnog dela, obezbeđivanje maksimalne zaštite i podrške ženama u situaciji nasilja, kao i efikasne hitne mere i kažnjavanje počinioca. Tokom 2023. godine, u Srbiji je u nasilju u porodici i partnerskom nasilju ubijeno 28 žena.