MIODRAG STOŠIĆ – pisac, satiričar, radio voditelj: „Kultura nije izbor, kao što ni zdrav vazduh ni zdrava voda nisu izbor, nego realna potreba“

Miodrag Stošić, pisac, radio voditelj, satiričar predstavio je Paraćincima dve svoje knjige, kao gost KUA Artija. Stošić je, tokom svoje dugogodišnje karijere, napisao nekoliko knjiga poezije i proze, radi i na Radio Beogradu 202, a bio je i deo scenarističkog tima emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“.

Više puta je gostovao u Paraćinu i promovisao svoja dela, a bio je i učesnik satirične pozornice Žikišon. Ovoga puta predstavio je svoju nutricionističku autobiografiju Kako sam smršao 60kg (bez tašte i heroina) i knjigu aforizama Aforizmi iznad proseka, što je bio povod da sa autorom razgovaramo o njegovom stvaralaštvu, ali i o kulturi danas.

NOVINARKA: Širok je dijapazon profesijama kojima se bavite. Kada bi trebalo da se deklarišete – šta biste Vi rekli?

MIODRAG: Kao strejt muškarac. (smeh) Pa, danas je veoma lako razmetati se nazivima i titulama, ja volim da kažem da se čovek zaista bavi onim za šta prima platu i što je vidljivo ljudima. Tako da ja, eto, ako bi trebalo da svrstam u nekoliko fiokica to bi bilo – radio voditelj, satiričar i performer.

NOVINARKA: U razgovoru sa Vladicom Milenkovićem iz KUA Artija saznala sam da ste već gostovali u Paraćinu više puta. Kakav utisak imate o Paraćincima kao publici?

MIODRAG: Obično ljudi kada dođu tako negde umeju da budu patetični, da hvale na sva zvona domaćina, bar dok ne vide onu izlaznu tablu , ali ja stvarno imm sva prava da kažem da se ovde uvek provedemo fino, zato što mnogi bitni datumi su vezani upravo za Paraćin. Moj kabare bend Grbave tange je prvi svoj vanbeogradski nastup imao pre 12 godina upravo u Fontani u Paraćinu. Nakon toga sam u periodu od više godina promovisao ovde 3 svoje knjige, učestvovao sam na satiričnoj pozornici Žikišon dok je taj festival još postojao. Tako da stvarno, da ljudi ne znaju ništa o Paraćinu, ili da samo gledaju spisak aktivnosti, pomislili bi da je ovo jedna prestonica kulture, što verovatno na neki način i jeste. A pomenuti Vladica je jedan od onih, sad bez ikakve patetike rečeno, lokalnih Don Kihota kulture koji se bori – bez neke velike plate, bez slave, za opstanak kulture i to je zaista za pohvalu. Svaka čast njemu i tom kružoku ljudi, koliko god da ih ima, koji to prate. Ja zaista mislim da su ljudi koji prate kulturu onako nevidljivi. Stranke imaju nevidljive glasače, ovo su takozvani nevidljivi ljubitelji kulture, jer mi za kulturu možda nemamo vremena da odemo da kupimo knjigu, da pogledamo predstavu, pogledamo film, odemo na koncert, jer je uvek nešto drugo bitnije, ali je mnogo više ljudi dotaknuto kulturom nego što se to na prvi pogled čini.

NOVINARKA: Koliko je to teže u malim lokalnim sredinama u odnosu na, recimo, Beograd?

MIODRAG: Ja sam rođen u Vladičinom Hanu koji je u odnosu na Paraćin zigot, mini provincija…teže je u smislu statistike samo. Ja sam ubeđen da kada bismo rešili da istražujemo koliko ljudi voli – hajde da nađemo nešto vrlo alternativno…acid jazz na primer, verujem da od Vranja do Subotice svuda bismo našli barem jednu osobu koja to voli i koja to razume. Problem je samo statistike što u većem gradu je veći broj ljudi koji se time bavi i koji to voli i kada pravite nastup ili koncert statistički će biti više ljudi koji će doći da podrže taj događaj. Male sredine imaju problem upravo zbog svoje brojnosti, što naravno nije svuda isto. Imate sredine poput recimo Trstenika, Kruševca, Vranja…Postoje gradovi gde u saradnji sa lokalnim vlastima u pogledu izdvajanja sredstava za kulturu i kulturnih dešavanja, zapravo postoje brojni festivali u njima koji su zaštitini znak jednog mesta – kad kažete Sopot znate za filmski festival, kad kažete Ivanjica znate za Nušićijadu i to su kulturne manifestacije koje su tekle status simbola datih mesta. Malim mestima je lakše ukoliko imaju neki događaj koji je prepoznatljiv i ljudima sa strane i samim sugrađanima. Nažalost, ako se radi o pasivnijim, siromašnijim,malim gradovima, onda je tu kultura možda na petom mestu na listi prioriteta i onda eto ne možemo da krivimo ljude što će uvek izabrati nešto drugo.

NOVINARKA: Jedan razlog zašto bi ljudi trebalo da ipak izaberu kulturu?

MIODRAG: Ja mislim da to nije izbor, kao što ni zdrav vazduh ni zdrava voda nisu izbor nego realna potreba. Jer, kultura je isto što i život samo malo bolje, malo finije. Neko je nekad rekao da je pevanje kvalitetnije pričanje, da je ples kvalitetnije hodanje, tako da ja zaista verujem da je kultura jedan finiji, suptilniji, izražajniji, emotivniji oblik svakodnevnog života i da svima nama kultura treba. I da se nama samo čini da je kultura preskupa, da nemamo vremena – uvek je taj problem što smo ljudi koji nemaju vremena. Ali ta kultura dolazi do nas i ako već moramo da je primamo onda bolje da je primamo tamo gde je najkvalitetnija, sa svežeg izvora nego da čitamo pesme sa tvitera i da gledamo koncerte sa jutjuba. Kultura nije izbor, ona je naša potreba, i ako je već tolika nasušna potreba, onda moramo da se malo potrudimo oko nje.

NOVINARKA: Vaša knjiga „Kako sam smršao 60kg bez tašte i heroina“ prilično je dobro odjeknula u javnosti. Kako biste je opisali i po čemu je različita od Vaših prethodnih dela?

MIODRAG: Pre svega žanr je drugačiji, to je nutricionistička autobiografija. Mnogi ljudi su pisali o tome, ali mislim da su to bile ipak knjige recepata i nešto slično tome. Ovo što sam ja radio je ipak neka vrsta autobiografskog romana koji je prikazan kroz prizmu te borbe sa kilogramima, borbe sa samim sobom. Ja sam se trudio da ipak to bude svarljivo za ljude, čak i one koji nemaju problema sa tim uopšte, pa je zbog toga napisano u jednom ključu koji je zabavan i interesantan. Kao dugogodišnji pacijent imao sam prilike da čitam desetine i desetine knjiga slične tematike koje su sve iste – bez obzira da li ih piše Novak Đoković ili Slavica iz Stepojevca, potpuno je nebitno. To su uvek onako nadmene, vojnički autoritativne knjige gde se uvek ponavljaju iste stvari i zato sam rešio da, pre svega, pišem o sebi i na taj način izbegnem da ja savetujem druge, dakle uvek se sebi obraćam u toj knjizi, i da odnos bude 60% zabave, fikcije, a 40% pravih realnih saveta. I mislim da je to ono što se ljudima svidi. Ako neko dođe zbog saveta – ima nekih 30-40%, a ako dođe zbog zabave ima ovih 60-70%.

NOVINARKA: Dugo se bavite i pisanjem aforizama, da li mislite da u današnje vreme imamo više materije za tu oblast nego ranije, kako Vi to doživljavate?

MIODRAG: Ja mislim da su humor i satira, kao što rekosmo za kulturu, takođe nasušna potreba i, ako mene lično pitate, moja motivacija da se time bavim je uvek bila ta, kako su to rekli Montipajtonovci, da humor ako bi se prikazao matematičkom formulom jednak je tragediji plus vreme koje prođe. I da, iako humor nije lek, kad počnete da se šalite na račun nečega – bilo koje lične ili kolektivne tragedije, to je u stvari znak da ste počeli da pobeđujete problem ili da ga prihvatate, preboljevate i da idete dalje. I u mom nekom ličnom životu, kad god se okrenem iza sebe, prosto se pitam da li bih uspeo da preživim sve te neke naše kolektivne tragedije i neke moje lične probleme koje sam imao u životu, da nisam imao mogućnost da to provučem kroz dozu humora i kao čitalac kada sam bio jako mlad, a kasnije kao stvaralac koji aktivno eto prežvakava ovu našu stvarnost, vari je i pokušava da izađe iz nje malo bogatiji duhovno. Mislim da je humor naša potreba i naše oružje da se borimo sa problemima. To može svako – dovoljno je da u krugu vaših prijtelja probleme dovedete na nivo zabave, da im tako oduzmete moć i snagu i da ih po malo pobeđujete na duže staze.

Kulturna Alternativna Pozornica, skraćeno KAP, novi je projekat Književno-umetničke asocijacije ARTIJA u okviru koje je i organizovano ovo gostovanje, rekao nam je zastupnik ovog udruženja Vladica Milenković. Biće to KAP koja će u vodama kulture stvarati i širiti svoje koncentrične krugove i napraviti „poplavu kulture“ -rekao nam je Milenković.

Književna prezentacija organizovana je u saradnji sa UG „Pridruži se“, kroz program „Podrška udruženjima”, ustupanjem prostorija udruženja u kojima je realizovano gostovanje Miodraga Stošića.